 |
Зинаиди Хипијус
Рођени у године глуве, пусте,
Не памте пређен пут напоран.
Ми – деца страшне епохе руске –
Немамо снаге за заборав.
Стрте године што нас воде
Носе безум, ил наде вести?
Од дана рата, дана слободе –
Крвави одсјај лица жести.
Постоји немост – звона јека
Принуди уста да се склопе.
У срцу, узбуђеном некад,
Судбинска пустош траје опет.
И нека одре наше прожме
Крик лешинара с висом спојен –
А достојнији, боже, боже,
Нек угледају царство твоје!
Александар Блок
 |
Нема коментара:
Постави коментар