Белатукадруз: СМРТ ЧИНИ ВИДЉИВИМ ОГРОМАН НЕВИДЉИВИ И НЕПРОЛАЗНИ ЖИВОТ...

СМРТ ЧИНИ ВИДЉИВИМ
ОГРОМАН НЕВИДЉИВИ
И НЕПРОЛАЗНИ ЖИВОТ...

Змајева као плеве
по градовима и по ћумезима
А вампире још нико пребројао није
Вампири су сисали крв
као пијавице
и потоцима је текла крв
из отворених рана
И можда бих био ометен свим тим грозним сликама,
да није почео да пада снег
Бог је препустио пределе анђелима
и зато је све тако лепо, чаробнобело
и немо, да немље не може бити!
Видео сам сутон века,
димове, величанствен пожар
црне трагове детињства
и још црње трагове распадања
Орла над багремом у ниском лету
Кућу под брегом
са девет препрека
Сетио сам се зашто ме је Господ ту довео,
зашто ме је баш ту позвао
и одазвао се. И одазивам се...
Љубав је могла бити као овај снег који тихо пада,
као кула или језеро златно
да сваком човеку не пију крв змај
и скоро свакој жени
Пробудио сам се у залазак Сунца
видео знакове на небу
и Осмехе, и чаробне облаке
Утрнула је душа градова и села
и многих људи
које лично знам
као рука или нога
Љубав је могла бити
брвно између обала
и лепота суочења
Али ко још од смртника зна,
па и од становника Олимпа,
шта она беше?

Белатукадруз

Фотографије: Мирослав Б. Душанић