ПЈЕСМА ВИХОРИ КРОЗ ВРИЈЕМЕ

О вихорењу 50 година

Кад једном угледаш звијезду на небу да сјаји, да лагани повјетарац милује образе топлином која мили кроз времена, знај, то је Вихор који траје у свима нама, без обзира, ко смо и шта смо, гдје живимо и одакле смо, Вихор вихори, да се срцем воли.

Непрекидно, увијек изнова, мислима свјетлост и снагу даје, пјесмом књига да настаје.

Све смо на свој начин, у своје вријеме, некад и сад, пјесмом причу о Вихору стварали која траје и опстаје.

ISBN: 978-99955-631-9-6

Пјесма о мојој соби

                       Посвећено Савку Пећић Песи

моја соба је моја „јасна пољана“
у њој су пријатељи још увијек
дјеца
пекмезом од шљива умазана
и наше мајке још увијек пеку
погаче
за бркате очеве — уморне ораче
на њивама
у мојој соби наши дједови пуне
луле
замотавају дуван у новину
и причају о временима тешким
временима славним
када се понапију — а и то се деси
уз љуту ракију
запјевају хајдучку или бећарски
као некад испред брвнаре
накриве шубаре и прозборе
по коју „масну“
а наше баке од стида „у земљу
да пропадну“
у мојој соби још увијек зидове
иконе красе
и стручак босиљка из баште
и све док не заспим — уморан
и срећан
соба на дуње и папрат мирише
и као из бајке или маште
тихо: „спавај мирно синко“
разлијеже се њежан глас мајке

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић