понедељак, 8. јул 2013.
Мирослав Б. Душанић: И бесконачно ја
и бесконачно ја
да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена
можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста
између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице
да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе
можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом
безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем
на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена
можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста
између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице
да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе
можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом
безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем
на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
/У оригиналу на њемачком језику, објављена у антологији „Годишњак за нову пјесму“, Франкфурт на Мајни/
недеља, 7. јул 2013.
Николај Гумиљов: Пет бикова
Пет бикова
Пет сам година служио богаташа,
Чувао у пољу коње његове,
И поклони ми зато богаташ
Пет волова, јарму научених.
Једнога од њих лав ми закла,
Трагове од њега у трави нађох,
Треба боље чувати благо,
Треба с вечери палити ватру.
Други побесне и одјури
Од звонке осе убоден,
По беспућу сам пет дана лутао,
Али нигде не могох га наћи.
Другим двојици сусед мој усу
У појило отровне бунике,
И они се ваљаше по земљи
С исплаженим модрим језиком.
Последњег сам сам заклао,
Да се има чиме славити,
У време док букти суседов дом
И вришти у њему везани сусед.
Николај Гумиљов
Пет сам година служио богаташа,
Чувао у пољу коње његове,
И поклони ми зато богаташ
Пет волова, јарму научених.
Једнога од њих лав ми закла,
Трагове од њега у трави нађох,
Треба боље чувати благо,
Треба с вечери палити ватру.
Други побесне и одјури
Од звонке осе убоден,
По беспућу сам пет дана лутао,
Али нигде не могох га наћи.
Другим двојици сусед мој усу
У појило отровне бунике,
И они се ваљаше по земљи
С исплаженим модрим језиком.
Последњег сам сам заклао,
Да се има чиме славити,
У време док букти суседов дом
И вришти у њему везани сусед.
Николај Гумиљов
![]() |
| Мстислав Фармаковский: Николай Степанович Гумилев (1908) |
субота, 6. јул 2013.
Мирослав Б. Душанић: Затурен
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
Затурен
Шта чекамо овде на агори окупљени?
Кавафи
у очима које стражаре
пред огледалом
у мрклини
у сновима
у свитања
у вјетру с југа
иза друге стране облака
у крошњама храстова
у њиховим сјенкама
у камену
у прашини и пепелу
и никад на истом мјесту
... долазе варвари
свијет се мијења
небо и земља као раље
вучије
из дана у дан губим
осмијех
и моћ пјесме
крварим
заморених удова
небо или земља
увијек ме изнова силе
да одредим завичај
Мирослав Б. Душанић
Објављено: ЛЕТОПИС СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ, број 2; Параћин, септембар 2015.
![]() |
| © by Masayuki Takahashi |
Станислав Винавер: Драгош из Липолиста
Драгош из Липолиста
Драгош из Липолиста
У поцепаном гуњу
Са старом пушком берданком
Чувао је као и остали
Из трећега позива
Неку ћуприју иза фронта.
Када затутњи воз
Он би се испрсио и салутирао
И ни један мишић не би затреперио
На старачком лицу.
Он је причао готово цео дан
О прошлим ратовима
Када је био млад
И тукао се у првој линији
Ти ратови били су тежи
И лепши.
Знао је Драгош да то не помаже.
Али му је било мило.
А раздирала га је жеља
Да некако продре у први позив
– Као стари сват на свадбу –
Где су његова два сина
Милутин и Мутимир,
– Макар колико за један бој.
– Макар колико за један јуриш.
Најзад се завршило чување ћуприје
Мале, несачуване ћуприје.
Од тешког напора при повлачењу
Он је заглавио у болници на Виду
Ако је и остао жив кроз Албанију
То је само о нади да види синове.
Он је синове видео
Под маслинама на Крфу
И сити су се изразговарали
И алалили.
... На војничком гробљу на Виду
Без обзира на јединицу и позив
Удружени су сви наши борци.
И Драгош из Липолиста, са њима,
– Стари и искусни трећепозивац –
Не чува више обичну ћуприју
Због које је било незгодних речи
И свакојаких шала –
Него читаво једно острво.
Станислав Винавер
петак, 5. јул 2013.
Радивој Шајтинац
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
узалуд и гласно хорско певање
и песма о љубави Лауре и Лазара
о узалудној упорности њених богатих
и његових сиромашних родитеља
да се узму, венчају и крунишу
њихову никад чистотајну љубав,
да не путују сваки у свој богат свет
пун лекова, обећања и бижутерије
извесности, анестезије и зараде
да причекају
само живот, само тренутак
засладе са муњом одрицања
светлих лица да се окрену једно другом
начине дете, сахране родитеље
Велика Моштаница - Велики Бечкерек, јул/август 2011.
Радивој Шајтинац (фрагмент "ПАНОНСКИ ФАДО")
четвртак, 4. јул 2013.
Мирослав Б. Душанић: У бијегу
У бијегу
Мирослав Б. Душанић
Бјежећи од смућеног себе
као да се жељно ишчекују и призивају
снови спотицања и страхова
и ничег нема у предјелима цвјетним
ни дрвета ни птице ни човјека
само се пустиња у њима види и огледа
Бјежећи од смућеног себе
жртвују се предјели и празне дворишта
гасе се присјећања на дане у покрету
нестају цвјетови липа и мириси хљеба
из пећнице и све се неповратно губи
и скрива у само једном грлатом урлику
Бјежећи од смућеног себе
покопавају се ближњи и пријатељи
са свим њежно изговореним ријечима
граде се непремостиви зидови
који раздвајају и отуђују и још више
гурају у превласт празнине и урлика
Мирослав Б. Душанић
уторак, 2. јул 2013.
Мирослав Б. Душанић: На тренутак безбрижан
Звонимир Костић Палански: Јаков
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
Корачаш уназад да заметнеш траг
У пустињи што раствара време на трзаје,
Док ноћ не дође и свој звездани саг
Простре над тобом. Тад схваташ да брза је
Одлука да бежиш из завичаја у непознато била:
Уместо постеље песак и камен за узглавље.
Страшно је место, кажеш, кад окрзну те крила
Анђела и покрену ваздух над тобом. Шав је
То посред небеса, отворен као лестве, по којем
Небески весници пењу се и слазе. У твојем
Сну они траже место да ти дошапну и озаре
Чело да ниси сам, да завет још увек траје.
Где год се пробудиш, подижи камене олтаре
У земљи обећаној, коју ти Господ даје.
18. 6. 2011.
Звонимир Костић Палански
![]() |
| Мирослав Б. Душанић |
понедељак, 1. јул 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)






























