понедељак, 8. јул 2013.

Мирослав Б. Душанић: Изгнанство

Мирослав Б. Душанић

Изгнанство

Пјеснички уклет кротим вјетар
у горама далеким
у горама беспутним

Паучином надкривен
ситим се мраком и буником
и сањам собе пуне слободе

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: И бесконачно ја

Мирослав Б. Душанић
и бесконачно ја

да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена

можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста

између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице

да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе

можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом

безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем

на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
/У оригиналу на њемачком језику, објављена у антологији „Годишњак за нову пјесму“, Франкфурт на Мајни/ 

недеља, 7. јул 2013.

Николај Гумиљов: Пет бикова

03./15. април 1886 † 26. август 1921
Пет бикова

Пет сам година служио богаташа,
Чувао у пољу коње његове,
И поклони ми зато богаташ
Пет волова, јарму научених.
 

Једнога од њих лав ми закла,
Трагове од њега у трави нађох,
Треба боље чувати благо,
Треба с вечери палити ватру.
 

Други побесне и одјури
Од звонке осе убоден,
По беспућу сам пет дана лутао,
Али нигде не могох га наћи.


Другим двојици сусед мој усу
У појило отровне бунике,
И они се ваљаше по земљи
С исплаженим модрим језиком.
 

Последњег сам сам заклао,
Да се има чиме славити,
У време док букти суседов дом
И вришти у њему везани сусед.


Николај Гумиљов

Мстислав Фармаковский: Николай Степанович Гумилев (1908)

субота, 6. јул 2013.

Мирослав Б. Душанић: Затурен

Мирослав Б. Душанић
Затурен

Шта чекамо овде на агори окупљени?
                                                   Кавафи
у очима које стражаре
пред огледалом

у мрклини
у сновима
у свитања

у вјетру с југа
иза друге стране облака
у крошњама храстова
у њиховим сјенкама
у камену
у прашини и пепелу
и никад на истом мјесту

... долазе варвари

свијет се мијења
небо и земља као раље
вучије

из дана у дан губим
осмијех
и моћ пјесме
крварим
заморених удова

небо или земља

увијек ме изнова силе
да одредим завичај

Мирослав Б. Душанић

Објављено: ЛЕТОПИС СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ, број 2; Параћин, септембар 2015.

© by Masayuki Takahashi

Станислав Винавер: Драгош из Липолиста


Драгош из Липолиста

Драгош из Липолиста
У поцепаном гуњу
Са старом пушком берданком
Чувао је као и остали
Из трећега позива
Неку ћуприју иза фронта.
 

Када затутњи воз
Он би се испрсио и салутирао
И ни један мишић не би затреперио
На старачком лицу.
 

Он је причао готово цео дан
О прошлим ратовима
Када је био млад
И тукао се у првој линији
Ти ратови били су тежи
И лепши.
 

Знао је Драгош да то не помаже.
Али му је било мило.
А раздирала га је жеља
Да некако продре у први позив
– Као стари сват на свадбу –
Где су његова два сина
Милутин и Мутимир,

– Макар колико за један бој.
– Макар колико за један јуриш.
 

Најзад се завршило чување ћуприје
Мале, несачуване ћуприје.
Од тешког напора при повлачењу
Он је заглавио у болници на Виду
Ако је и остао жив кроз Албанију
То је само о нади да види синове.
 

Он је синове видео
Под маслинама на Крфу
И сити су се изразговарали
И алалили.
 

... На војничком гробљу на Виду
Без обзира на јединицу и позив
Удружени су сви наши борци.
И Драгош из Липолиста, са њима,
– Стари и искусни трећепозивац –
Не чува више обичну ћуприју
Због које је било незгодних речи
И свакојаких шала –
Него читаво једно острво.


Станислав Винавер

петак, 5. јул 2013.

Радивој Шајтинац

Мирослав Б. Душанић

узалуд и гласно хорско певање
из замрачених врба
и песма о љубави Лауре и Лазара
о узалудној упорности њених богатих
и његових сиромашних родитеља
да се узму, венчају и крунишу
њихову никад чистотајну љубав,
да не путују сваки у свој богат свет
пун лекова, обећања и бижутерије
извесности, анестезије и зараде
да причекају
само живот, само тренутак
засладе са муњом одрицања
светлих лица да се окрену једно другом
начине дете, сахране родитеље 

Велика Моштаница - Велики Бечкерек, јул/август 2011.

Радивој Шајтинац (фрагмент "ПАНОНСКИ ФАДО")

Мирослав Б. Душанић: Пјесништво

Мирослав Б. Душанић
Пјесништво

Отказа вјерност Господу
Прихвати ту опасну игру
О прибјежишту духа
Уклеса ријечи на камену
И постаде пјесник

Сваким новим записом
Моли Га за опрост гријеха
И тако до дана данашњег

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Парче папира

Мирослав Б. Душанић

Парче папира

Ријеч
Увијек та ријеч
Клекне, па сједне
А ја бих напријед

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 4. јул 2013.

Мирослав Б. Душанић: У бијегу

У бијегу

Бјежећи од смућеног себе
као да се жељно ишчекују и призивају
снови спотицања и страхова
и ничег нема у предјелима цвјетним
ни дрвета ни птице ни човјека
само се пустиња у њима види и огледа

Бјежећи од смућеног себе
жртвују се предјели и празне дворишта
гасе се присјећања на дане у покрету
нестају цвјетови липа и мириси хљеба
из пећнице и све се неповратно губи
и скрива у само једном грлатом урлику

Бјежећи од смућеног себе
покопавају се ближњи и пријатељи
са свим њежно изговореним ријечима
граде се непремостиви зидови
који раздвајају и отуђују и још више
гурају у превласт празнине и урлика

Мирослав Б. Душанић

уторак, 2. јул 2013.

Мирослав Б. Душанић: На тренутак безбрижан


На тренутак безбрижан

сузе нису вјечне / кад их понестане
искорачим / будим се

иза себе остављам: клечања
молитве / гробља

изађем у оближњу шуму

дивљим паткама дарујем осмијехе
гријехе препустим облацима

нека их однесу далеко у беспућа
у предјеле бестидне / у воде бездане

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

О, гле руже...













Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Звонимир Костић Палански: Јаков

Мирослав Б. Душанић
Јаков

Корачаш уназад да заметнеш траг
У пустињи што раствара време на трзаје,
Док ноћ не дође и свој звездани саг
Простре над тобом. Тад схваташ да брза је


Одлука да бежиш из завичаја у непознато била:
Уместо постеље песак и камен за узглавље.
Страшно је место, кажеш, кад окрзну те крила
Анђела и покрену ваздух над тобом. Шав је
 

То посред небеса, отворен као лестве, по којем
Небески весници пењу се и слазе. У твојем
Сну они траже место да ти дошапну и озаре
 

Чело да ниси сам, да завет још увек траје.
Где год се пробудиш, подижи камене олтаре
У земљи обећаној, коју ти Господ даје.
 

18. 6. 2011.

Звонимир Костић Палански

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 1. јул 2013.

Шандор Мараи: Из "Дневника"

Мирослав Б. Душанић

Боже, дај ми снаге да будем веран оној светлости која је дубља и од смисла, који светлуца у мојој души, показује ми шта треба да чиним, пишем, мислим! Само то те молим... само то? Па то је највише. 

Шандор Мараи

Emil Nolde (* 07. 08. 1867 † 13. 04. 1956)

Crucifixion (1912)