недеља, 18. септембар 2011.

Метохија

© by fotoart 2010

Метохија

Кажу да на југу има
нека биљка невидима.
Кидају јој сви корене –
опет из ње ластар крене.

Око ње се, веле, труди
чудна нека сорта људи.
Скидају им вазда главе –
поколења се наставе.

Томе роду припадају
виловите неке жене –
рађају и нељубљене.

А деца им сва сијају
попут Сунца и Месеца –
толико су златна деца.

Бранко Стевановић

четвртак, 15. септембар 2011.

Матеја Матејић: Кнез Лазар

Пеђа Ђоковић: Пропаст 3 (1986.)
Кнез Лазар

Сваки је избор
одраз
и мера слободе;
хвала ти, Кнеже,
што ниси погрешио,
па и ми знамо
којим се путем стиже
до висина.

Вечно и привремено
избором раздељено,
жртвом
за увек састављено.
Божури расту...
Можешли и нас
окупити,
честити Кнеже?

Матеја Матејић

петак, 9. септембар 2011.

Gabriella Marten Cortes

© by Gabriella Marten Cortes
Wenn ich heute einen der wenigen noch bestehenden ideellen Unterschiede zwischen den Geschlechtern benennen sollte, so den, dass noch mehr Männer als Frauen mit der Illusion leben, Subjekt von Geschichte zu sein.
Christina von Braun: Die schamlose Schönheit des Vergangenen. Zum Verhältnis von Geschlecht und Geschichte. Frankfurt/a.M. 1989.

четвртак, 8. септембар 2011.

Zhang Huo Ding: A Dream in the Girl's Room


Мирослав Б. Душанић: Тешкe ријечи

© by Пеђа Ђаковић: Скица 5
Тешке ријечи
(Сјећање на Бранка С.)

Он није писао пјесме
Он није објавио ни једну књигу поезије
Стихове је носио на језику
И повремено рецитовао
Говорио је да у нашим баштама балканским
Сунце не станује
Већ деценијама овдје лишће прерано умире
Да је вријеме нашег трајања кратко да би се чекало
Њему треба пронаћи обале
И истражити му дно
А онда су дошли неки људи и одвели га
Никад се више није вратио
Они који га се још сјећају
Са страхом и скоро побожно кажу
Да су га убиле тешке ријечи

Мирослав Б. Душанић

среда, 7. септембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Суновратје: суновратна (не)поетика


Суновратје: суновратна (не)поетика
(Манифест суновратитзма)

Истискују се многе свакодневне ствари
и сцене из наших живота
намјерно јер су ружне и баналне
јер су бизарне и наводно неважне
надахнут љепотом или трагиком
тренутка или вјечног трајања
пјесник би човјеку дух да обогати
све остало је ваљање у мутном
прљав веш је тема за жуту штампу
и великог брата и није његова
јер пјесник расте
тако што превазилази земаљске теме
и приближава се метафизичком свету
и унутрашњој проблематици човека

Јутрос сам као и обично купио новине
на ћошку код Андија
измијенили смо пар ријечи о времену
ове године је киша избрисала љето
и то нас није оставило равнодушним
на повратку кући
стао сам лијевом ципелом у псеће говно
и псовао сам као кочијаш сочно и гласно
а пролазници се нису обазирали
ишли су својим путем
у извјештајима из Србије увијек иста лица
предсједник Тадић на првој страни
лупа празну сламу о неком бољем дану
о Косову и српском путу у Европу
и нарвно да сам поново опсовао

Ни прва јутарња кафа није ми пријала
имала је окус полугласно изговорених
примједби из кухиње
очито да је и жена на лијеву устала
уз звецкање шерпи и лонаца
неритмично добовање досадне кише
и сва та испеглана лица у новинама
мој дан је дефинитивно пропао
као и намјера ми израсти у пјесника
сплет баналних околности
тих глупих свакодневних ситница
које изгледају "као да живот значе"
присиљавају ме да не тражим немогуће
не гајим илузије и живим у заблуди
и да останем то што јесам само ЧОВЈЕК

Мирослав Б. Душанић

Срба Игњатовић: Промена

Промена

Све се, однекуд, изменило.
Где је била честита касапница
обноћ поникла страна банка.
Уместо народне биртије
Шепури се казино.
На сваком углу по мењачница
да народ непрестано
премеће ћемере блага.
По улицама, на штулама,
ступају огромне жене.
Мушкићи засели у кафиће:
трачаре уз капућино и пиво.
Неки отварају компјутере,
други премећу контејнере
с ругалицом: шведски сто.
И овај град одавно
није онај град.
И ови људи никако
нису они људи.
Или је свет начисто излудео
а зацело и ја
пошто поуздано знам
да нисам онај ја.

Срба Игњатовић


Schimbare

Totul se schimbase, oarecum.
Unde a fost o măcelărie cinstită,
peste noapte s-a nichelat o bancă străină.
În locul unui birt popular
s-a împăunat un cazino.
La fiecare colţ e un schimb valutar
pentru ca poporul să preschimbe fără întrerupere
mormane de avere.
Pe străzi, pe catalige,
se plimbă femei uriaşe.
Bărbaţii s-au aşezat prin cârciumioare:
bărfesc la un capuccino şi o bere.
Unii deschid computere,
alţii umblă prin galantare
umplute cu bătaie de joc: bufet suedez.
Şi oraşul acesta de mult
nu mai este acela.
Şi oamenii aceştia
nu mai sunt aceia.
Sau poate că lumea a înnebunit de tot
şi eu odată cu ea
pentru că ştiu cu certitudine
că nu mai sunt acelaşi eu.

Srba Ignjatović

уторак, 6. септембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Стварност пропасти

© by Пеђа Ђаковић: Пропаст 1 (1986.)
Стварност пропасти

Из дубине таме
придижу се
убијени пријатељи
с пригушеним крицима
насељавају моју душу
оштрим ноктима
гребу по мом
спашеном животу

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

© by Пеђа Ђаковић: Пропаст 2 (1986.)

четвртак, 1. септембар 2011.

Peter Handke: Die Geschichte des Dragoljub Milanović

Verlag Jung und Jung, Salzburg / Wien 2011.
 ISBN: 3902497939
ISBN-13: 978-3-902144-93-2
Klappentext zu: Die Geschichte des Dragoljub Milanović

Es geschah am 23. April 1999 gegen zwei Uhr nachts, als Kampfflugzeuge der NATO das Gebäude des RTS, des Radio-Televizija Srbije, des serbischen Radio und Fernsehens, mit gezielten Bomben zerstörten und 16 Mitarbeiter den Tod fanden. Nicht unter den Toten war der Direktor des RTS, Dragoljub Milanović. Er hatte das Haus nach einem arbeitsreichen Tag eine halbe Stunde vorher verlassen, um sich schlafen zu legen. Er wäre nicht auf den Gedanken gekommen, dass der Sender mitten in Belgrad ein Angriffsziel sein könnte; blauäugig oder nicht, aber so war es. Die spätere serbische Regierung sah das unter veränderten politischen Zielsetzungen anders und verurteilte Milanović mit der Begründung, er hätte das gesamte Personal rechtzeitig evakuieren müssen, zu einer zehnjährigen Haftstrafe, die er seither in dem Gefängnis von Požarevac absitzt. Peter Handke erzählt diese Geschichte aus der Sicht eines Beobachters, der sich dagegen zur Wehr setzt, dass offenkundiges Unrecht ihm die Sprache verschlägt. So erzählt er, was war und was ist, zur Kenntnisnahme und mit Anteilnahme, vielstimmig und geradlinig zugleich.

Rezensionen:
DiePresse.com
Linksnet
Wiener Zeitung
NZZ Online

Vesti-online

среда, 31. август 2011.

Сибе (Јосип) Миличић


Идем кроз царство чудеса:
(Кроз ову малену земљу!)
и носим у својој души
дар вишњих добрих небеса:
схватам све клике и речи
ствари около мене,
све речи земље разумем,
све песме облака оних,
што лете високо, високо
готово до чуда васионих.

Сибе (Јосип) Миличић

Милена Павловић-Барили: Сибе Миличић

уторак, 30. август 2011.

Miroslav B. Dušanić: Jetzt kann der Winter kommen / Мирослав Б. Душанић: Сада може зима и да дође


Jetzt kann der Winter kommen 
                                       (für Hélène Dorion)

Die Schatten kriechen über meine Stapfen
Und die Erde rinnt vor Blut
Der Tod schleift die Rasierklinge
Und ich merke dieses Nicht-sicher-sein
Im Inneren schlagen die Glocken
Die Abwesenheit wieder
Oder gar nicht mehr

 (Mai 2008/August 2011)

Miroslav B. Dušanić

© by Levi van Veluw on the Behance Network - Landscapes

Сада може зима и да дође
                                 (за Елен Дорион)

Преко мога тешког хода гмижу сјенке
И земља пред крвљу истиче
Смрт оштри бријач
И ја осјећам ово Не-бити-сигурним
У утроби звона оглашавају
Поново одсутност
Или скоро ништа више

(мај 2008./август 2011.)

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)