Мирослав Б. Душанић: Везиља

Везиља

не волим небодере

као мотив

ни тамну подлогу гоблена

у ствари не волим гоблен

а ипак се дивим рукама

које раде

и очима боје кафе

које пажљиво прате

убадања игле

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Сумња

Сумња

Огледајући се у сузи

угледах лице

убице

да бих отклонио сумњу

завитлах сузу

у туђе око

Мирослав Б. Душанић

Hineingegossen

In die Landschaft

Berge Täler ich in mir

Bin ich eins mit

Grün wie Grau

Und recke

In die Himmel

Meinen Kopf aus

Stein

Beatrix Brockman

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Dušan - Duško Radović

29. November 1922 in Niš; † 16. August 1984 in Belgrad

Einer wird überzeugt

- Gesteh, dass du frei bist!

- Ich gestehe!

- Gesteh, dass du glücklich bist!

- Ich gestehe!

- Gesteh, dass du uns liebst!

- Ich gestehe!

- Gesteh, dass wir gleichberechtigt sind!

- Ich gestehe!

- Gesteh, dass du es so gewollt hast!

- Ich gestehe!

- Wo hast du noch nicht gestanden?

- Ich weiß es nicht!

- Gesteh, dass du unser Bruder bist!

- Ich gestehe!

- Hast du gestanden, dass du glücklich bist?

- Ich weiß es nicht!

- Gesteh es!

- Ich gestehe!

- Ist dir jetzt leichter, wo du alles gestanden hast?

- Ja!

- Gesteh es!

- Ich gestehe!

- Wie sagt man?

- Danke!

Dušan – Duško Radović

Znak NATO-a se pretvorio u kukasti krst

NATO-Friedensfibel

Wir intervenieren und bombardieren euch, weil wir euch sehr mögen. Wenn ihr weniger werdet, können wir euch besser schützen.

Miroslav B. Dušanić

Знак НАТО-а се претворио у кукасти крст

НАТО - Мировни буквар

Интервенишемо и бомбардујемо вас, јер вас волимо. Када вас буде мање, можемо боље да вас заштитимо.

Мирослав Б. Душанић

Miroslav B. Dušanić: Es ist...

Es ist wie in der alten Zen-Geschichte: alles ist noch immer, wie es
 war, aber es ist anders.

Edward Wortz

Ich weiß

doch

dass ich

als Dichter

dem Wort

entgegen

stehe

und noch

immer

am Anfang

bin es

zu über-

brücken

bevor

es mich

wieder

und

immer

wieder

bricht.

Miroslav B. Dušanić

Свети Сава

Бадњак је на Балкану, а Балкан је...

Ко хоће да разуме данашњи свет, исплати му се ако уме да разазна где се на мапи света налази он лично. А да би човек то знао, мора знати ко су и где су други око њега, и како је свако од нас до свога места дошао.

Александра Манчић у "Политици" 26. јануара 2010.

Der Balkan muss groß sein

In Holland beginnt der Balkan östlich der Rhein.

In Stuttgart beginnt der Balkan in Neu-Ulm.

In Ulm beginnt der Balkan in Passau.

In Wien beginnt der Balkan in Simmering,

oder am Semmering.

Das ist eine Frage des Horizonts.

In der Steiermark beginnt der Balkan in Slowenien.

In Slowenien beginnt der Balkan in Kärnten.

Oder in Kroatien.

Und in Kroatien beginnt der Balkan in Serbien.

Der Balkan ist eine Konstante.

Er ist immer dort, wo wir nicht sind.

Jörg-Martin Willnauer

Savko Pećić Pesa: Badnjak od postanja

Мора да је велик тај Балкан.

У Холандији Балкан почиње источно од Рајне.

У Штутгарту Балкан почиње у Новом Улму.

У Улму Балкан почиње у Пасау.

У Бечу Балкан почиње у Зимерингу,

или на Земерингу.

То је питање погледа.

У Штајерској Балкан почиње у Словенији.

У Словенији Балкан почиње у Корушкој.

Или у Хрватској.

У Хрватској Балкан почиње у Србији.

Тај Балкан је један параметар.

Он је увијек тамо, гдје ми нисмо.

Јерг-Мартин Вилнауер

/Пријевод: Мирослав Б. Душанић/

Miroslav B. Dušanić: Auf-brechten

© by Pero Vaslić - Put prema Kalemčićima

Auf-brechten

Ich gestehe es: Ich habe

keine Hoffnung

als Dichter zu sterben

auch nicht auf der Bühne

mit einem Messer in der Brust.

Ich weiß doch: Nur der Glückliche

ist beliebt

und der bin ich nicht.

Ich sitze am Straßenrand

sehe auf meinen Weg

und fürchte jeden Regentropfen.

Miroslav B. Dušanić

Antwort: Welt um uns

Fabian Tietz

Welt um uns

In deinem Körperhaus

Stufe für Stufe

das Schwarz brennt in den Augen

unsicher lebt es sich

auch um dich herum

Fabian Tietz 

Miroslav B. Dušanić

In meiner Körperschale

Stufe für Stufe

das Schwarz brennt in den Venen

unsicher lebt es sich

auch um mich herum

Miroslav B. Dušanić

Bertolt Brecht in der Übersetzung - rezitiert und gesungen

Mein Bruder war ein Flieger

Mein Bruder war ein Flieger

Eines Tages bekam er eine Kart

Er hat seine Kiste eingepackt

Und südwärts ging die Fahrt.

Mein Bruder ist ein Eroberer

Unserm Volke fehlt’s an Raum

Und Grund und Boden zu kriegen, ist

Bei uns alter Traum.

Der Raum, den mein Bruder eroberte

Liegt im Guadarramamassiv

Er ist lang einen Meter achtzig

Und einen Meter fünfzig tief.

My Brother was a Pilot

My brother was a pilot,

He received a card one day,

He packed his belongings in a box

And southward took his way.

My brother is a conqueror,

Our people is short of space

And to gain more territory is

An ancient dream of the race.

The space that my brother conquered

Lies in the Guadarrama massif;

Its length is six feet, two inches,

Its depth four feet and a half.

Мој брат је пилот био

Мој брат је пилот био

Писмо му једном дође

Он узе војнички сандук свој

И на пут ка југу пође.

Мој брат освајач бјеше

Простор нашем народу фали

Добити земљу наш је сан

За њега ми смо одувијек знали.

Мој брат освоји простор

А то су стијене Гвардамаре планине

Метар осамдесет дужине

А метар и пол дубине.

Auszüge aus dem Gemeinschaftsprojekt: Stadtlieben

© by Andrew: Павловская больница

ich ertrank - in sehnsucht nach dir

steckte

bis über die lippen fest

unberührt..?

- bliebst du stumm

antworten gab es nicht - nur

langatmigwiederholende: kein anschluss
unter dieser nummer

Elsa Rieger

© by Andrew: Таракановский Форт

damals war ich natürlich jung - auf ein paar tage

kam es nie an - bevor sie verwelkten

so viele warteten auf mich

das liebeswort zwischen den nächten

oberflächlich - zerstreut

nicht einmal dein name

blieb in erinnerung

seit damals viel sand im wind verwehte

täuschte mich - der herbst stürmt

wirft die sonne raus und so kalt ist hier

so kalt um das herz

Miroslav B. Dušanić

Alexander Puschkin: Die Hauptmannstochter

Zu verbannen Liebeswehe

Bin ich oftmals jetzt allein,

Denn ich meide Maschas Nähe,

Um aufs Neue frei zu sein!

Doch die Augen, die mich banden,

Gehen nicht aus meinem Sinn,

Mein Verstand kam mir abhanden,

Ach, und meine Ruh ist hin.

Sie erkenn denn meine Schmerzen,

Mascha, und erbarm dich mein;

Sieh die Pein in meinem Herzen,

Rette den Gefangenen dein.

Хајнрих Хајне: Шта хоће та усамљена суза?

Was will die einsame Träne?

Was will die einsame Träne?

Sie trübt mir ja den Blick.

Sie blieb aus alten Zeiten

In meinem Auge zurück.

Sie hatte viel leuchtende Schwestern,

Die alle zerflossen sind,

Mit meinen Qualen und Freuden,

Zerflossen in Nacht und Wind.

Wie Nebel sind auch zerflossen

Die blauen Sternelein,

Die mir jene Freuden und Qualen

Gelächelt ins Herz hinein.

Ach, meine Liebe selber

Zerfloß wie eitel Hauch!

Du alte, einsame Träne,

Zerfließe jetzunder auch!

Heinrich Heine

Шта хоће та усамљена суза?

Шта хоће та усамљена суза?

Само ми погледу смета.

У оку је остала момe

Од давно минулих љета.

Имала је многе сестре сјајне,

До посљедње нестале су редом;

Нестале су у ноћи и вјетру,

С радошћу мојом и биједом.

Као магла нестале су такође

И плаве звјездице,

Које су ми све радости и биједе

Насмијано гнијездиле у срце.

Ах, и моју љубав тако

Вјетар је са собом уз´о!

Нестани и ти већ једном,

Стара, усамљена сузо!

Хајнрих Хајне

/Препјевао: Мирослав Б. Душанић/

Miroslav B. Dušanić: Am Leben

Savko Pećić Pesa: Krovinjara

Am Leben

Ich lebe noch

nicht so einfach

ein wenig

leise

von Kollaps

zu Kollaps

in der seltsamsten Stille.

Miroslav B. Dušanić

Pero Vaslić: Put kroz šumu

© by Pero Vaslić - Put kroz šumu

Miroslav B. Dušanić: Der stumme Schrei

© by Jens W. Schulte - Der stumme Schrei

Der stumme Schrei

und still am boden liegt

das letzte mal nackt

in diesem zimmer

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

und still am boden liegt

das letzte mal nackt

in diesem zimmer

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

das blut tropft

bis auch es zergeht

die welt nimmt kein ende

Miroslav B. Dušanić

Musik der Sinti und Roma in Europa

Wuppinger & L’orchestre Europa

Inspiriert von musikalischen Reisen durch Mazedonien, Italien, Frankreich und Spanien bis hinauf nach Lettland gründete Frank Wuppinger 2003 das „Orchestre Europa“. Seither entwickelte die Gruppe einen Stil, den man am ehesten mit dem Begriff „Crossover Weltmusik“ beschreiben könnte. Die Gitaristen Frank Wuppinger und Andreas Wiersich, Akkordeonist Wolfgang Lell, Bassist Alex Bayer, Percussionist Roland Duckarm und Geiger Jörg Widmoser, Primus des Modern String Quartetts, stecken einen Claim ab, der von Osteuropa und dem Balkan über Frankophones bis hin zum keltischen Kulturkreis reicht.

Die Gruppe improvisiert über alte europäische Musik, über Zigeunertänze in geraden und ungeraden Rhythmen, spielt zum Tanz auf, schlägt die Brücke ins Heute, schafft Fernweh und nicht zuletzt ein Stückchen Nostalgie. Eigenkompositionen aus Wuppingers Feder, Fremdmaterial und traditionelle Arrangements sorgen dabei für spannende Abwechslung.

Erich Fried: Gedichte lesen

Bernt Notke - Danse Macabre (details from Tallinn)

Gedichte lesen

Wer

von einem Gedicht

seine Rettung erwartet

der sollte lieber

lernen

Gedichte zu lesen

Wer

von einem Gedicht

keine Rettung erwartet

der sollte lieber

lernen

Gedichte zu lesen

Erich Fried

Bild: Hieronymus Bosch - The Last Judgement (Triptych)

Untitled 1

Miroslav B. Dušanić - Untitled 1

Душан Васиљев: ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА

Душан Васиљев 

(19. јула 1900 - 27. марта 1924)

ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА

Ја сам газио у крви до колена,

и немам више снова.

Сестра ми се продала

и мајци су ми посекли седе косе.

И ја у овом мутном мору блуда и кала

не тражим плена;

ох, ја сам жељан зрака! И млека!

И беле јутарње росе!

Ја сам се смејао у крви до колена,

и нисам питао: зашто?

Брата сам звао душманом клетим.

И кликтао сам кад се у мраку напред хрли

и онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров.

А данас мирно гледам како ми жељну жену

губaви бакалин грли,

и како ми с главе, разноси кров -

и немам воље - ил’ немам снаге - да му се светим.

Ја сам до јуче покорно сагибо главу

и бесно сам љубио срам.

И до јуче нисам знао судбину своју праву

- али је данас знам!

Ох, та ја сам Човек! Човек!

Није ми жао што сам газио у крви до колена

и преживео црвене године Клања,

ради овог светог Сазнања

што ми је донело пропаст.

И ја не тражим плена:

ох, дајте мени још шаку зрака

и мало беле, јутарње росе

- остало вам на част!

Душан Васиљев

...није доживио да му за живота буде објављена књига пјесама. „Изабране песме“ му је по први пут објавила СКЗ 1932. године. Он је неправедно запостављени Српски пјесник. Његов живот се непрекидно одвијао на периферији: периферији књижевних збивања, на периферији нације, на периферији политике...

Milena Pavlović-Barili (Barilli) / Милена Павловић-Барили

Милена Павловић-Барили - Аутопортрет са током (1929)

I would to love you

More than I’m able

Turned away from the world –

with no time, no space –

to be carved in your reflection.

In an anxiety of existence,

I would,

to immerse my consciousness

into your serenity

setting every tear free

which I must still cry

at the terrible margin

of an imaginary relation.

Milena Pavlović-Barili (Barilli)

Милена Павловић-Барили - Девојка са лампом (1935)

Хтела бих да те волим

више него што могу

Окренута од света –

без времена и простора –

бити урезана у твом одразу.

У тескоби постојања,

хтела бих

да свест уроним

у твоје спокојство

ослобађајући се сваке сузе

коју ипак морам исплакати

на страшној граници

измишљеног односа.

Милена Павловић-Барили

Мирослав Б. Душанић: Наша дворишта

Перо Васлић: Жалосна врба

Наша дворишта

изгубљени су хоризонти

и нико више не зна

гдје ничу усправни храстови

ни громова ни муња нема

да их уз јеку сасијеку

чудно се данас узгаја дрвеће

које се под сваким вјетром повија

од дједа до унука

у нашим двориштима

цвјетају само врбе

жалостиве

Мирослав Б. Душанић

Antoine de Saint-Exupéry: Der kleine Prinz

„Man kennt nur Dinge, die man zähmt“, sagte der Fuchs. „Die Menschen haben keine Zeit mehr, irgendetwas kennen zu lernen. Sie kaufen sich alles fertig in den Geschäften. Aber da es keine Kaufläden für Freunde gibt, haben die Leute keine Freunde mehr. Wenn du einen Freund willst, so zähme mich!“

ISBN-10: 379200027X

ISBN-13: 978-3792000274

Мирослав Б. Душанић: Још је сезона ловна а потом у етно камп

Још је сезона ловна
а потом у етнокамп

јасно и прецизно

дан за даном

к‘о швајцарски

сат

и дамар срца

и самртнички

зној

кап по кап

у великом часу

Историје

на Балкану

научи ме рат:

да

нисам у центру

нисам ни десно

а ни лијево

да сам ту негдје

тек онако

хришћански

скромно

Православно

зато ме а да не

одговара може

да убије и

прогони свако

на кугли

земаљској

и то плански

ако

отворим уста

језик чупају

вуку а ако

покушам да

се браним

сијеку десну

и лијеву руку

за већи отпор

скрате ме за

главу цијелу

стријељају и

псе и мачке

у нашм селу

тако да оно

остаје пусто

и

могао бих да

набрајам

сате дуге

неправде

муке и биједе

ал‘ не вриједи

чак и за ово

мало ријечи

сигурно ми

казна слиједи

јер

на моју врсту

сезона ловна

траје још и

трајаће неко

вријеме а

онда ће кажу

по закону у

резервату да

заштите цијело

Србско племе

Мирослав Б. Душанић