понедељак, 31. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Сагледавање

textuell/2009 worte - band; Digital print on polypropylen
Сагледавање

откривам у гласу дјетета
како богови силни кроз моћ говора
помјерају границе утабаних безнађа
умиремо свакодневно
то можда за овај свијет и није битно
остављена ријеч је његова грађа
ријеч ратара
ријеч курве и морнара
научника и сметлара са плочника
ријеч дангубе који стално некуд скита
ријеч видара и врачаре
потлаченог и силника
филозофа и побожних свештеника
ријеч чобана занатлије
и пјесника који хвали куди пита...

Мирослав Б. Душанић

worte#2/tapete#1/2005; “s/w” in Forum Stadtpark Graz 2005

Fabian Tietz "Anders sein"

© by Уфимец
Bereue keine vergangenen,
sich nähernden,
begleitenden Leben,
denn sie könnten "anders sein"
laut Wittgenstein
Und wenn ich das Fenster schließe
findet der Wind keinen Weg hinein.

Fabian Tietz
(Aus den Buchstaben von Brecht, Wittgenstein und Dušanić)

© by Уфимец

недеља, 30. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Снохватице (3. – 9. мај 2010)

© by Эд (и.о.DBOPHIK) - Стеснённые обстоятельства
Снохватице
(3. – 9. мај 2010)

понедјељак: пустари подређен
сан обезбојен (без нити или конца)
не оставља траг

уторак: одлуке
(на било којој тачки времена)
изгубљен у свијету тунела и ходника
вртим се у круг

сриједа: назнаке (са нејасном поруком)
испред гвоздене капије странац
са каменом

четвртак: опасност
црна змија попут котура
трчим – бјежим
(будим се презнојен)

петак: илузија
сањам мјесец – мој покојни отац
је срећан

субота: пловим одсутно
(као боца)
низ ријеку ствари измичу

недјеља: поново отац
нада мном његов осмијех
(можда је вријеме да пођем са њим)

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Недоумица

Мирослав Б. Душанић: Вода
Недоумица

   Куда да кренем? Куда ли ћу поћи
   Са потоком крви из дубоких рана?...
                                     Јаков Шантић

Послије ових дугих прољетних киша
Постао сам ћутљив
Признајем плаче ми се
Предјеле су прогутале пробуђене воде
Не препознајем их
Више тумарам него што се крећем
Од некадашњих путева
Није остало ништа
А гдје нема путева нема ни снова

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Вода

петак, 28. мај 2010.

Miroslav B. Dušanić: Ein ganz anderes Gefühl



Ein ganz anderes Gefühl

Die Tage zwischen Bahngleisen
Vorbei
Als unser Zug um die Ecke bog
Und zog vorüber

Kein Wind
Weder Wort noch Melodie

Nie mehr deine Umrisse formen
Und auf ein Lebenszeichen
Zu warten in der Hoffnung
Dass es zubeißt

Nicht für einen Augenblick:
Die Ankunft Bahnhof Köln
Um 13:30
Deinen Schritten lauschen

Nur träumen
Nur träumen

Wie wir da am Bahnhof stehen
Wie Kinder
Im Chaos unbeschwert

Miroslav B. Dušanić

четвртак, 27. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Балада о тихом одумирању

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне
Балада о тихом одумирању

Ја сам пјесник опсједнут траговима
један од оних благоглагољивих
случајни бродоломник (чиста колатерална штета)
који себе проналази у албумима
и пожутјелим новинским исјечцима
стијешњеног између упуства за прављење кора за питу
и рецепата за пасуљ пребранац
славски колач и још понеко национално јело
ја сам трагач успомена
и кад се први пут затекнем у неком граду
распитам се за библиотеку
потражим једну од Борхесових књига
Достојевског нашег Попу Андрића или Мешу
помилујем корице и свечано их раскрилим
препознајући се (мање или више)
на сметлиштима давно одбачених снова
исписаних и одсањаних (мојих и туђих)
а да је то тако небо ми је свједок
оно ми је и огледало у њему се огледам
њега кунем и преклињем у њему сецирам
у њему скицирам предјеле и људе
сабирам дијелим одузимам
даноноћно
све Свете к себи призивам
са њима тамјан миришем ручак започнем и завршим
понекад и радост подијелим
али најчешће мастиљаву сузу заплачем
за Радојку за Будимира и још понеке

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне
Распуклина ума

знаш ли брате мој да би и зрикавци сузу пустили кад ово прочитају
знаш ли роде мој да у теби и над тобом пласт сијена стоји
у коме мишеви коло играју
змије се завлаче и ноћују
птице надлијећу и застају
а само твој мозак ври и поруком
јаком и далеком као свјетлоcт
која обасјава над кандилом
свеце наше из наших гомора и содома
из наших кућа пракућа и закућа
знаш ли брате да свитак твој
утопљен у њедарца наших буњишта
трулишта димишта и гаравишта
не допире у ухо нашег рода
увијек сам се питао роде мој да ли нас разумију и желе да разумију
знају ли да пјесму напишу и читају
у одјеку твога вапаја закључих да не знају и да су глуви и не чују
трпе свјесно несвјесно и бесконачно
до краја
до издисаја
и одлазе наши свеци
лаништем плавим
у бескрај
одоре несашивене
недовршене
на покопу спаљене
демоном карпатским
отјеране

Савко Пећић Песа

среда, 26. мај 2010.

Poetry in a Global Box: Rzeczpospolita Polska

Grzegorz Wróblewski
TRUE FRIENDS

Some times it’s women with a false diamond
in the ear, other times gossiping parrots
or failed politicians.
There came often to my uncle’s house, a priest
in company with a professor in corpse
conservation. They played poker
and drank peppermint liquor.
They had a good time together.
I also knew a man who chose
loneliness. (He had a passion
for silence and vermin crawling
on the walls!) When he died,
he bequeathed his body.
He was a huge man.
He lasted many months.

Grzegorz Wróblewski


ВЕРНИ ПРИЈАТЕЉИ

Понекад су то жене са вештачким дијамантима у уху,
други пут брбљиви папагаји или поражени политичари.
Код мог стрица често је свраћао свештеник у друштву
са професором који сецира лешеве. Играли су покер
и пили ликер од менте. Било им је добро заједно.
Познавао сам такође мушкарца који је одабрао самоћу.
(Тај је био наклоњен тишини и бубама које гмижу по
зидовима.) На самрти завештао им је своје тело.
Био је то велик момак. Потрајао им је месецима.

Гжегож Врублевски
(Пријевод: Зоран Ђерић)

уторак, 25. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Захвалност

© by РАШ! (Rush 57)

Захвалност

искорачио сам судбински гласно
и журим у нови дан

сустигла ме ријеч
дијете моје најмилије
и мени грешном
нацртало врата
на зиду затворском

Мирослав Б. Душанић

Раде Шербеџија


ИЗА 

Иза свакако постоји
иза је увијек
ту
поред
након
иза свега
И
иза ничега
стоји иза
иза је мудрије
догодило се
иза је и дубље
умножило се
ко зна колико
И ко зна зашто
увијек је
иза нечега
или
иза свега
свакако
сасвим пристојна ријеч
за
заувијек

Раде Шербеџија




ОН, НЕКО ДРУГИ

Већ дуже вријеме неки човјек у мени одбројава моје кораке. Један, два, три, четири... И тако по читаве дане.

Пустим га да то чини, хоћу да кажем, не могу зауставити када нешто науми. Он унапријед зна што ћу га питати, а ја се увијек изненадим његовим одговором. Све у свему, навикао сам се већ на њега. Посљедњих година непрестано је са мном. Понекад ми се учини да је живио у мени од најранијег дјетињства, тј. од када се памтим. Како би иначе знао неке најинтимније ствари које никоме нисам повјерио? Често зажелим да изађе из мене, да сједнемо за стол и људски попричамо о свему. Он се тада завуче у најдубљи дио мене, постаје мален и готово невидљив и однекуд из далека одговара. Неће да говори о садашњости и уопће, прави се као да не ходамо улицама Лондона и као да не постоји ова нова стварност око нас са свим својим посебностима. Он би само да прича о прошлости. Нарочито о стварима које бих ја што прије да заборавим. Каже (готово подсмјехујући се): Све твоје је у теби. Треба ти само помоћи да правилно распоредиш успомене.

Понекад ми успијева да се претварам као да ме његова прича нарочито занима. Он тада, себе љубив какав већ јест, расприча се и постане велик тако да заузме потпуни облик мене. Ја се тада само умножим, брзо и спретно сакријем иза угла, а он продужи неком од улица Лондона. Сједнем напокон сам у бар, наручим пиво и не размишљам ама баш ни о чему. Тих неколико дана док сам сâм дружим се само са Енглезима и говорим наравно енглески. Он за то вријеме кружи улицама Лондона и прати наше избјеглице да би пронашао пут до мене. Обично уђе с лијеве стране, намргођен и увријеђен, гледа на другу страну улице. Неко вријеме тако шутимо и само ходамо. Он зна све што бих га ја могао питати, а ја не знам што ће ми одговорити. Затим, након неког времена, почиње поново да ми броји кораке. Један, два, три, четири... И тако по читаве дане.

Раде Шербеџија: Он, неко други
/Издавач: "Стубови културе", Београд, 1998/

понедељак, 24. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: ПОЈЕЗНА

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне
***

већ свиће посљедњи дан
најављује пропаст звука
ничег нема
и смрти своје час
спознајем
попут дрвета трулог
немоћан
да у овом предјелу
оставим траг
(или само за час сјенку)

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне

недеља, 23. мај 2010.

Jorge Luis Borges: Jemand sagt zum Tango (Alguien le dice al tango)

Illustration: © by Silvio Daniel Kiko: Tango
Jemand sagt zum Tango

Tango, den ich tanzen gesehen habe,
im Gegenlicht eines gelben Sonnenunter-
gangs, durch jene, die fähig waren eines
anderen Tanzes, dem des Messers.
Tango jenes Flusses Maldonado,
mit weniger Wasser als Schlamm,
vom Führersitz eines Wagens im
Vorbeigehen gepfiffener Tango.

Unbesorgt und munter
schautest Du immer nach vorne.
Tango, Du hattest das glückliche Schicksal,
ein Mann zu sein und mutig dazu.
Tango, Du warst glücklich,
wie auch ich es gewesen bin,
so, wie es mir die Erinnerung erzählt;
war die Erinnerung das Vergessen.

Wie viele Dinge sind uns Beiden,
seit jenem Gestern, widerfahren:
Das Aufbrechen und die Last,
zu lieben und nicht geliebt zu werden.
Ich werde gestorben sein, aber Du wirst
weiterhin Teil unseres Lebens sein.
Buenos Aires vergisst Dich nicht,
Tango der Du warst und sein wirst.

Jorge Luis Borges


Alguien le dice al tango

Tango que he visto bailar
contra un ocaso amaríllo
por quienes eran capaces
de otro baile, el del cuchillo.
Tango de aquel Maldonado
con menos agua que barro,
tango silbado al pasar
desde el pescante del carro.

Despreocupado y zafado,
siempre mirabas de frente.
Tango que fuiste la dicha
de ser hombre y ser valiente.
Tango que fuiste feliz,
como yo también lo he sido,
según me cuenta el recuerdo;
el recuerdo fue el olvido.

Desde ese ayer, ¡cuántas cosas
a los dos nos han pasado!
Las partidas y el pesar
de amar y no ser amado.
Yo habé muerto y seguirás
orillando nuestro vida.
Buenos Aires no te olvida,
tango que fuiste y serás.

Jorge Luis Borges

субота, 22. мај 2010.

Miroslav B. Dušanić: Bevor ich klagend

Alles, was wir sehen, könnte auch anders sein.
Alles, was wir überhaupt beschreiben können,
könnte auch anders sein.

Ludwig Wittgenstein

© by Yagihashi Tsukasa (八木橋司)
Bevor ich klagend in entfesselte Sturmgewalt hinabstürzte
Was dachte ich denn...

Gräser sind noch immer
In der Macht des Windes
Sie kann man auch
Durch die Gitterstäbe mögen
Tief
Schweigend

Miroslav B. Dušanić
 


© by Yagihashi Tsukasa (八木橋司)

петак, 21. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Ријечи жалбе

© by Перо Васлић
Ријечи жалбе
(За Р., иза оних капија)

Траве су још увијек
У власти вјетра
Оне се воле и
Кроз решетке
Дубоко
Ћутке

Мирослав Б. Душанић

Miroslav B. Dušanić: Und schweigsam hin zu kafka

Henri Matisse: Odalisque (1923)

und schweigsam hin zu kafka in dem ihr herz mich nie vergisst

und schöne odaliske da vor meinen augen mit schwachen lichtern belaubt
und schwermütiger celloklang aus der nachbarschaft schwenkt hinein in den raum
und schlägt in schmutzig weiße wände
und schneebringend und eisig tönt und belagert uns wie der nordwind
und schleicht sich unter unsere haut ein mit den schatten
und schmerzt und vibriert unerbittlich lange
und schaukelt unsre augen und erwartungen und all das was er schaukeln kann

Miroslav B. Dušanić

СРПСКА ГЛУПОСТ СТОЉЕЋА

објављено у ПОЛИТИКА ONLINE за петак 21. мај 2010.







Шта нам је извјештач/законодавац хтио да каже? Да ли постоји силовање које није понижавајуће...?
Мирослав Б. Душанић

четвртак, 20. мај 2010.

Isabel Allende: Das Geisterhaus (La casa de los espiritus)

Isabel Allende: Das GeisterhausPrinted in Germany 1985
Aus dem Spanischem von Anneliese Botond
ISBN: 3-7632-3-1692
(gleiche Übersetzung auch als Lizenzausgabe des Spiegel-Verlags für die Spiegel-Edition 2006/2007;  
ISBN-10: 3-87763-021-9;  
ISBN-13: 978-3-87763-021-1)


Es war eine lange Nacht, vielleicht die längste in meinem Leben. Ich saß neben dem Grab, ich sprach mit Rosa, ich leistete ihr Gesellschaft auf dieser ersten Etappe ihrer Reise ins Jenseits, der schwierigsten, weil man sich von der Erde noch nicht trennen kann und die Liebe der Liebenden braucht, um wenigstens den Trost zu haben, dass man im Herzen eines anderen Menschen gesät hat.




среда, 19. мај 2010.

Poetry in a Global Box: Bundesrepublik Deutschland

Tabea Soergel
 ++381

Im Laufe des Sommers sind die Drähte
morsch geworden ein Kabelsummen am Ende
der Leitung von hier nach Belgrad und nach
dreizehn stummen Versuchen wird stets die
Verbindung gekappt / die Tischplatte überziehen Scharten
aus Stille was ist der Abstand zwischen A. und B.
mit Scherenschnitten ins weiche Holz und anhand der
Tonintervalle unter meinen unruhigen Fingern wird jede Pause
zur Rille die unabspielbar bleibt / ein Knacken hieß immer good
morning dear Serbian Secret Service doch vielleicht sind die
letzten Glasfasern gerissen oder hast du den Hörer beiseite
gelegt und wie soll ich das wissen nie hast du
die Regeln des Schweigens erklärt

Tabea Soergel

уторак, 18. мај 2010.

ОД СРЦА СРЦУ

© by Clayton Brothers
ОКО НАС ПЉУШТЕ КИШЕ
Д/А САН МИ И ДАЉЕ ДИШЕ…

око нас пљуште кише
кажу да нас неће бити више
да колијевке биће пусте

око нас вјетрови
к'о на сред прага отрови
просути из магле густе

око нас јеке
да нас отргну од наше ријеке
и мајке одавно отишле
нису нас нису
горке сузе заобишле

живот у нама
и пред нама
нас не слама

и не смије
да крије
да обала
она родна наша
извор-воду пије
ону којом нас мајка задоји
да јесмо
да будемо
њени а своји

Милорад Мишо
Ђ у р ђ е в и ћ

Эрнесто Че Гевара / Ernesto Che Guevara

© by Марина Звидрина
«Мое поражение не будет означать, что нельзя было победить. Многие потерпели поражение, стараясь достичь вершины Эвереста, и в конце концов Эверест был побежден.»

Эрнесто Че Гевара

Мирослав Б. Душанић: Празне странице у албуму


Празне странице у албуму

и када ми слике из албума одстране
у вакуму насталом између страница
— у тим оазама укоричених празнина
налази се још увијек само мој живот

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 17. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Умјесто епилога

© by Amelia Royan - Art of Water
Умјесто епилога

нигдје никог у црнилу овом
нико да ми се у оку огледа
пусте су цесте
да бих продужио кретање
бројим кораке

кући ми се враћа
покајнички
на крст и љуте коприве
тамо ме мајка ишчекује
без слова и јаука

и заспим уморан и згрчен
и знам да је и то злочин

Мирослав Б. Душанић

Објављено: СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.
© by Amelia Royan - Art of Water

Miroslav B. Dušanić: Lied zur Ermutigung

© by Bådteatret - København
Lied zur Ermutigung

Melde Dich!

Für deinen Anruf habe ich Gedichte von Elsa Rieger,
von Tasso und Tanja Dückers gesammelt.
Und drei Rosen selbstgeköpft.
Je eine, für jedes Jahr des Schweigens.

Melde Dich!

Ich lese keine Texte von mir mehr. Ich weiß es,
sie sind konfus und leer.
Hinterlassen keine Spuren
und verhallen mit der Zeit. Wie ich.

Melde Dich!

Der Mond steigt Nacht für Nacht langsamer auf.
Es regnet oft. Es tropft. Es rauscht.
Und Winde kühlen mein Herz. Das sind einfach Dinge,
die ich nicht mehr begreife. Das schmerzt.

Miroslav B. Dušanić

недеља, 16. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић: Пјесма Бога Перуна

© by Андрей Клименко - Перун
Пјесма Бога Перуна

Моих сынов бросали в ледяную купель.
Нет лучше воинов.
Нет лучше сынов.
И никто более их достоин.

Нести на землю добро.
И останавливать зло.
(Перун Бог Славян)
Кад осама мојим срцем овлада
ја Бог свих Словена велики Перун
изроним на површину моћног Дњепра
и искорачим на ту Свету земљу
моју земљу и прошетам обалом
долином равницом узвисином
ослушнем разговоре плаховитих бреза
чежњивих јова поспаних липа
тјешим крхке тополе и ломне јаблане
ожалошћеним врбама видам ране
храбрим некада моћне орахе и лијеске
и бријестове да не клону духом
и глогове и дријенове не заборављам
као ни моје умилне забављачице зове
и помне миомириса пуне дуње
оморике смреке јелке и борове
и вјерне сапутнике кленове и храстове
-
-
-
Кад ме увриједе и изневјере
наступим као неумољиви ратник
искорачим из сна и као гладни вук
језик и очњаке истурим
тад ни сури орао не налази мир
на стрмим и мрзлим врлетима
-
-
-

Мирослав Б. Душанић



© by Виктор Крижанивский - Бог Перун