Сибе (Јосип) Миличић

Идем кроз царство чудеса:

(Кроз ову малену земљу!)

и носим у својој души

дар вишњих добрих небеса:

схватам све клике и речи

ствари около мене,

све речи земље разумем,

све песме облака оних,

што лете високо, високо

готово до чуда васионих.

Сибе (Јосип) Миличић

Милена Павловић-Барили: Сибе Миличић

Miroslav B. Dušanić: Jetzt kann der Winter kommen / Мирослав Б. Душанић: Сада може зима и да дође

Jetzt kann der Winter kommen 

                                       (für Hélène Dorion)

Die Schatten kriechen über meine Stapfen

Und die Erde rinnt vor Blut

Der Tod schleift die Rasierklinge

Und ich merke dieses Nicht-sicher-sein

Im Inneren schlagen die Glocken

Die Abwesenheit wieder

Oder gar nicht mehr

 (Mai 2008/August 2011)

Miroslav B. Dušanić

© by Levi van Veluw on the Behance Network - Landscapes

Сада може зима и да дође

                                 (за Елен Дорион)

Преко мога тешког хода гмижу сјенке

И земља пред крвљу истиче

Смрт оштри бријач

И ја осјећам ово Не-бити-сигурним

У утроби звона оглашавају

Поново одсутност

Или скоро ништа више

(мај 2008./август 2011.)

Мирослав Б. Душанић

(са њемачког препјевао аутор)

Мирослав Б. Душанић: У нама — у нашем срцу

Савко Пећић Песа

У нама — у нашем срцу

Његове очи тежачке

Склопљене

Однијеле су драга лица

И предјеле

Само њему познате

Узалуд албуме отварате

Тражите њега и те слике

Нећете их пронаћи

Бар не онакве

Какве ишчекујете

За оне који би поново

Да га сретну

Да с њим прозборе

О времену

Или тек онако људски

Он никада није ни отишао

Он је још увијек ту

Зато и не листају албуме

За њих је довољно

Да отворе своје срце

Мирослав Б. Душанић

Позиви на линчовање и остале трице...

Веома сам изненађен да се овај блог у посљедње вријеме нашао на удару „Србских Про-Режимских Снага“, тим више што је мој блог у Србији скоро непознат. Овај блог нема у Србији развијену читалачку мрежу, није објавио ни једну подробну политичку анализу, не позива на линчовања и револуције, не заступа ни једну политичку опцију... Па ипак...

Јесте да сам на рачун власти и тзв. опозиције у више наврата – прилично наивно – упутио кратке и провокантне коментаре (увреде и клетве), али то би било све. Ја сам се само огласио из једне ПРАВНЕ ДРЖАВЕ, и искористио грађанско право да искажем свој лични гњев и незадовољство...

За оне који би да ме по балкански „живог деру, мрцваре и линчују“, јер само то и знају, поручио бих да „оладе усијане главе“ прије него што уђу у ту „дуго им ишчекивану Јевропу“. У ЕУ је на снази "забрана одстријела свих животиња“, тако да је предсједнике, министре, парламентарце,  али и друге могуће само псовати. Чак бих рекао да је то овдје и пожељно, јер на тај начин добијају дебљу кожу и постају чвршћи и отпорнији на „климатске промјене“.

Господо НЕИСТОМИШЉЕНИЦИ!

Ако ми оборите овај блог а мене лично још не уловите и завршите са мном по „кртатком поступку“, обећавам да ћу сигурно „пролајати“ на неком другом, јер ја сам од оне „чупаве сорте“ – длакав по цијелом тијелу, али БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Српска трагедија

Наше издајице

Српска трагедија

Требало је имати муда и стиснути зубе
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан
Уз прасак топова од сјевера ка југу
Па онда натраг —

Требало је имати муда и крварити за сваки
Камен и бразду земље Србије
Од скромног сељака у чакширама и опанку
Постати ратник —

...

Копао је и ровове и гробове
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети
Проклињао и псовао дан кад га зачеше
И кад је свијет угледаo
И умирао је на бојном пољу
И изрешетан на бодљикавој жици
И бунцао у грозници све и свашта
И о Господа се огријешио
Али му ни на памет никад није пало
Посустати
Одустати
Предати непријатељу
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву —

...

А данас срамота за нас
Тешко ми и пада набрајати чемер и јада...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БУКТИЊА, Часопис за књижевност, уметност и културу, број 39; Неготин 2014.

Срамотно издајничко ликовање

Наши су свети преци имали и веру и водили су живот памтећи и знајући и шта је чојство и шта је јунаштво. Нису ни слабијег кињили а ни јачега се бојали. Нажалост, ми смо ти данас само бледе сенке некадашњег српства. Остаци неки, трагови светлих ликова наше старине.

(Љубомир Костић: Да се памти и живи)

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали. То је оно мучно и тешко стање неизвесности, шта ли ће нам донети сутрашњи дан. Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.

(Стеван Јаковљевић: Српска трилогија)

Хорхе Луис Борхес: Посједовање јучерашњег дана

@ by Grete Stern: Jorge Luis Borges (1951)

Посједовање јучерашњег дана

Знам да сам изгубио толико ствари да не бих могао да их

набројим, и сада су ти губици оно што је моје.

Знам да сам изгубио жуто и црно и размишљам о тим

немогућим бојама како не размишљају они што их виде.

Мој отац је умро, а увијек је поред мене.

Када желим да читам Свинборнове пјесме, чиним то, кажу

                                                                              ми, његовим гласом.

Наш је само онај који је умро, наше је само оно што смо изгубили.

Илион је био, али и даље постоји у хексаметру што га оплакује.

Израел је био када је значио стару носталгију.

Свака је пјесма, временом, елегија.

Наше су жене које нас оставише, и ми се више не

покоравамо узбунама и страховима наде, ни предвечерју

                                                                                       што носи немир.

Нема другог раја осим оног изгубљеног.

Хорхе Луис Борхес

Мирослав Б. Душанић: Масакр

© by istockphoto.com / Wayne d\’Eon

Диктаторима у почаст свијет крвари –

Ништа не оста од наших дана,
ништа, осим гомиле празних чахура
и изблиједелих костију...

Мирослав Б. Душанић

J. Milton: Das verlorene Paradies

?

In dieser Zeit wird nur die Macht bewundert
Und heldenhafte Tugend, Mut genannt.
Mit Kriegen trumpfen, Völker unterwerfen,
Und Beute raffen sich aus ungeheurem
Gemetzel, hält man für den höchsten Gipfel
Menschlichen Ruhmes, und ist der erreicht,
Gilt es als Gipfel des Triumphs zu heißen
Großer Eroberer, Führer, Gottheit, göttergleich -
Was man Zerstörer, Pest oder Menschheit heißen müsste.
So kommt auf Erden man zu Ruhm und Ruf,
Was aber echten Ruhm verdient, deckt Schweigen ...

John Milton
(aus dem XI. Gesang: Das verlorene Paradies)

ISBN: 3865391753

Poetry in a Global Box: Republik Korea (대한민국 大韓民國 / Daehan Minguk)

On Religion

1.
It’s a splendid spring day, the last century gone.
An earplugged janitor sweeps up the failed metaphors,
as the pollen scatters in every direction, utterly helpless,
such fine words scheming to bring tears. In this era,
when an allergy can trump religion,
ruin and redemption aren’t hard to come by.

2.
You should’ve at least called
I was so lonely, I thought I would rather be ill
with some disease, but yesterday, as it grew late, I went down
to the river to play. The moonlight floated over the current
like the finely torn pages of your letter in that envelope you
sent back, and I wanted to devote myself to each and every
constellation packing the night sky. I underwent many
conversions in those days, so that I might forget you.

3.
The runaway child libertine
is returning home for supper,
covered head to toe in pollen, as proof of his wanderings.
Out in the desert, Father, your eyes sting mercilessly.
That was no desert, child. It was just the park playground.
Tomorrow, when I go, I shall never return.
What you need isn’t resolve but a pocketful of credit cards.

4.
O mystery of life, dashed to little bits
and scattered like pollen,
O disheartened god, stretching yourself
awake on the cross,
souls of every shape and color have nestled into my body,
its every nook and cranny,
and they are all too small for blame.

© by Shim Bo-sun

Miroslav B. Dušanić: Handlungsrahmen

© by Mihajlo Đuriček: Mutter und Kind (Majka i dete)

Handlungsrahmen

langsam alternd in die umstände zurück-
versetzen in denen die welt
für alle genügt, die ruhe im herzen
behalten und  dem kain seinen blutigen
stock entnehmen, einmal versenken
zum tage ohne schmerz als wir geboren
an dem nichts war außer muttermilch —

Miroslav B. Dušanić

Martin Auer: Zufall / Мартин Ауер: Случајност

Zufall

Wenn statt mir jemand anderer

auf die Welt gekommen wär,

vielleicht meine Schwester

oder mein Bruder

oder irgendein fremdes, blödes Luder –

wie wär die Welt dann, ohne mich?

Und wo wäre denn dann ich?

Und würd mich irgendwer vermissen?

Es tät ja keiner von mir wissen.

Statt mir wäre hier ein ganz anderes Kind,

würde bei meinen Eltern leben –

und hätte mein ganzes Spielzeug im Spind.

Ja, sie hätten ihm sogar meinen Namen gegeben!

Martin Auer

Случајност

Да је неко други умјесто мене

на свијет дошао,

можда моја сестра

или мој брат

или било које туђе, луцкасто створење –

какав би онда свијет био, без мене?

И гдје би онда било мене?

И да ли бих икоме недостајао?

О мени нико ништа не би ни знао.

Умјесто мене овдје би, неко сасвим друго дијете било,

оно би с мојим родитељима становало –

и у ормару све моје играчке посједовало.

Да, чак би се и мојим именом звало!

Мартин Ауер

/Препјевао: Мирослав Б. Душанић/

Прилози Српској демократији

Два генијална коментара: актуелни, духовити а уз то још и изузетно озбиљни:

@DejoGenije 

Sinoć je bio Kustiričin Underground i tamo negde pred kraj, kad siroti i silni Laza Ristovski izadje iz tame i životnog mraka, iz podzemlja, u koje ga je ugurao najbolji prijatelj i saborac Miki, krenu kadrovi sa Druga Tite sahrane. Mislim da sam i tamo video Borisa Tadića...otprilike je stajao pored Voltera Mondejla...RTS I

SiobhanFaber 

Mislim da će istorija pokazati da je Tadić bio prisutan i na Tajnoj večeri. Mislim, BoTa nije običan čovek, on je svevremen, za njega ne važe zakoni fizike, prirode i logike. On je zapravo, dimenzija za sebe. Paralelni univerzum isprepletan sa ovim našim. Misterija. :)

Мирослав Б. Душанић: Разнообразије у жутом (у врту Вавилонском)

Луис Багариа: Дјецо, мислим да је дошао тренутак, да се формира Одбор за Националну одбрану.

Gabriele Brunsch: Escape

© by Pero Vaslić

escape

(for Miroslav Dusanic)

I hear

the progress of time,

on the rise,

loud sometimes, other times quiet

...

slowly-slowly, limping

contracts are

lightly-jumping, prancing

then hop,

fool me -

.

they bring me a mirror, shattered shards

past scraps

Editor sequences

bright-dark, wild pulses through,

changing quickly - stark picture of the lived

hours.

.

I put my shirt on the body

and feel her cold skin of ice on my

white.

then I open the window ...

and the blue of the sky I'm

final

memory blank

a being of light ...

© by Gabriele Brunsch

Miroslav B. Dušanić: Endloses Nichts

© by Meow J.K: Endlose leere...

Endloses Nichts

Vor drohende Vereinsamung

Träume überlagern sich

Rutschen ineinander

Und zerfasern

Miroslav B. Dušanić

Душко Трифуновић: ТУМАЧ ТИРАНИЈЕ

© by ?

Тумач Тираније

Мој часни Тумач Тираније

охоло хлади лед

да цвокне студен у њему

да срце склони у њега

ум да му се не помрачи

тиранију док тумачи.

Душко Трифуновић

Poetry in a Global Box: República de Guatemala

© by Javier Payeras

INVENTA

inventa

haz el esfuerzo

es conmovedor verte

cargando tanta basura y sonriendo

creyendo para ti

que todo dejará de ocurrir muy pronto.

toma la pluma

vamos

si no tienes un ordenador

haz los círculos con la mano

y si te preguntan

¿eres escritor?

no respondas

sólo eres un hombre solo.

traza una línea

¡hazlo!

algunas veces

podemos robarle paz al universo.

si no vienen tiempos mejores

vendrán mejores poemas

un papel y un lápiz

pueden ser mejor que todo

y que nada.

© by Javier Antonio Payeras

A Dream within a Dream

A DREAM WITHIN A DREAM

Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow-
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone?
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand-
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep- while I weep!
O God! can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?

Љепота рађања једне пјесме

Љепота рађања једне пјесме

Пјесник је нешто одузео, нешто додао (а то пјесници често и радо чине), те ја имам могућност да Вам овдје представим пјесму „живовање“, у својој коначној верзији. Када сам у овом блогу објавио изворну (првобитну) верзију ове пјесме, објавио сам је без наслова, јер га није ни имала; она је била више у функцији коментара... Но, ја као да сам знао да наставак сигурно слиједи, оставио сам је с „тротачком“ отвореном... И које ли радости: Родила се пјесма! 

Мирослав Б. Душанић

живовање

(брату Стојану)

живе и

одлазе наше птице

у праживот

и не враћају се

куд покуда

ни од куда

куд велике радости

и велике жалости

скупа заједно

ораништа и првичишта

огњишта и кућишта

привузишта и музишта

пуста остају

у остругишта и шибљишта

зарастају

куд кукавица

да насељава земљицу ораницу

да једе погачу орачу

у марами повезачи

сиришта баца

поточишта и изворишта

пресушује

шумама туга

пландује

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Брат Стојан

My Foolish Heart

Miroslav B. Dušanić: Heim(at)

Savko Pećić Pesa

Heim(at)

So  irrend durch

die Gassen, einsam, entseelt,

in fremder Stadt, schier vom Verstand

verlassen... Ich  weiß es! Ich weiß es! Es ist

mir

nicht gelungen,

zurück zu kehren. Der ewige strenge Richter,

mein Gott! Die Strafe habe ich verdient, wenn

ich das Unglück noch erleben sollte, auch Dich

zu verlieren.

Seitdem

ich aus dem Hause weg bin, nichts ist so

wonnevoll, und voll Lieb, und voll Vertrauen.

Und immer wieder unerträgliche Qual, und

Über-

schwemmungen

im Herz... Wenn die Sterne der Nacht,

lauschend herunter sehn, wünsche

ich, ich wär’ daheim

geblieben.

Miroslav B. Dušanić

''Сунце заблудама

улице, усамљена, беживотна,''

Одлазе наше птице

селице

и не враћају се

куд

тешке жалости

куд покуда

ни од куда

куд радости

и жалости

скупа заједно

ораништа и првичишта

пуста остају

у остругишта и шибљишта

зарастају

куд кукавица

да насељава земљицу ораницу

да једе погачу орачу...

Савко Пећић Песа