четвртак, 24. април 2014.

Вл. Николај Велимировић: Молитве на Језеру (фрагмент)


Прими жртву речи моје, Оче мој, — тепање детета покајаног прими, Оче мој! 
Исправи реч моју истином Твојом, и прими је на подножје ногу Твојих. 
Окади жртву моју благомиром светитељске молитве, и не одбаци је, Тросунчани Владико светова. 
Речитију Ти жртву приносе ангелски кругови, но њихова реч струји к њима од Тебе и враћа се к Теби, непомешана с немилом таме и незагрцнута у грлу грехом. 
Убог сам, и ништа друго немам да изнесем на жртвеник Твој осим речи ове. 
И кад бих Ти ствари приносио, приносио бих речи. Јер шта су ствари до речи? Сву си васиону испунио језицима, који су пламенови када Теби хвалу уздижу, вода — када себи Твоје хвале шапћу. 
И кад бих Ти јагње принео, принео бих Ти једну реч. 
И кад бих Ти тицу принео, принео бих Ти једну реч. 
За што да приносим туђу реч Господу моме, за што туђу а не своју? 
Ко ме учини господаром туђег живота и туђе песме, туђег племена и туђе жртве; ко? 
Моја реч је мој живот и моја песма, мој пламен и моја жртва. Од Твога узех и Теби приносим, — прими и не одбаци, Мајко препуна милоште.

Епископ Охридски Николај

Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Vaslić Pero је рекао...

Прије десетак дана сам ју тјубу одслушао ову молитву и нисам могао да вјерујем да је такав човјек као Свети Николај био толико прожет Светим Духом да је тако нешто добро могао да искаже.Тако ноже да размишља и каже само човјек у коме је заиста Дух Божији!

Vaslić Pero је рекао...

https://www.youtube.com/watch?v=cKo97w0Qamk

Миррослав Б Душанић је рекао...

Хвала на прилогу!