Вл. Николај Велимировић: Молитве на Језеру (фрагмент)

Прими жртву речи моје, Оче мој, — тепање детета покајаног прими, Оче мој! 

Исправи реч моју истином Твојом, и прими је на подножје ногу Твојих. 

Окади жртву моју благомиром светитељске молитве, и не одбаци је, Тросунчани Владико светова. 

Речитију Ти жртву приносе ангелски кругови, но њихова реч струји к њима од Тебе и враћа се к Теби, непомешана с немилом таме и незагрцнута у грлу грехом. 

Убог сам, и ништа друго немам да изнесем на жртвеник Твој осим речи ове. 

И кад бих Ти ствари приносио, приносио бих речи. Јер шта су ствари до речи? Сву си васиону испунио језицима, који су пламенови када Теби хвалу уздижу, вода — када себи Твоје хвале шапћу. 

И кад бих Ти јагње принео, принео бих Ти једну реч. 

И кад бих Ти тицу принео, принео бих Ти једну реч. 

За што да приносим туђу реч Господу моме, за што туђу а не своју? 

Ко ме учини господаром туђег живота и туђе песме, туђег племена и туђе жртве; ко? 

Моја реч је мој живот и моја песма, мој пламен и моја жртва. Од Твога узех и Теби приносим, — прими и не одбаци, Мајко препуна милоште.

Епископ Охридски Николај

Мирослав Б. Душанић