Прими жртву речи моје, Оче мој, — тепање детета покајаног прими, Оче мој!
Исправи реч моју истином Твојом, и прими је на подножје ногу Твојих.
Окади жртву моју благомиром светитељске молитве, и не одбаци је, Тросунчани Владико светова.
Речитију Ти жртву приносе ангелски кругови, но њихова реч струји к њима од Тебе и враћа се к Теби, непомешана с немилом таме и незагрцнута у грлу грехом.
Убог сам, и ништа друго немам да изнесем на жртвеник Твој осим речи ове.
И кад бих Ти ствари приносио, приносио бих речи. Јер шта су ствари до речи? Сву си васиону испунио језицима, који су пламенови када Теби хвалу уздижу, вода — када себи Твоје хвале шапћу.
И кад бих Ти јагње принео, принео бих Ти једну реч.
И кад бих Ти тицу принео, принео бих Ти једну реч.
За што да приносим туђу реч Господу моме, за што туђу а не своју?
Ко ме учини господаром туђег живота и туђе песме, туђег племена и туђе жртве; ко?
Моја реч је мој живот и моја песма, мој пламен и моја жртва. Од Твога узех и Теби приносим, — прими и не одбаци, Мајко препуна милоште.
3 коментара:
Прије десетак дана сам ју тјубу одслушао ову молитву и нисам могао да вјерујем да је такав човјек као Свети Николај био толико прожет Светим Духом да је тако нешто добро могао да искаже.Тако ноже да размишља и каже само човјек у коме је заиста Дух Божији!
https://www.youtube.com/watch?v=cKo97w0Qamk
Хвала на прилогу!
Постави коментар